Srebrenica

NEBO IZNAD SREBRENICE

2012-01-28T13:38:00.001-08:00

Prvi igrani film njemackog Centra za politicku ljepotu "Nebo iznad Srebrenice" (101 minuta) je dostupan na DVD-u sa titlovima na bosanskom, engleskom i francuskom jeziku.

Narudzbe preko Centra za politicku ljepotu:
http://politicalbeauty.weebly.com

Preko Amazona (skuplje):
http://www.amazon.de/gp/product/B006V2WNZG
Misljenja o filmu:

"Na impresivan nacin film oblikuje odgovor na to
kako se mogao sprijeciti genocid u Srebrenici
i sta se iz toga mora nauciti
za buducnost covjecanstva."
Kristijan Svarc-Siling (Christian Schwarz-Schilling)

"Ko nije gledao ovaj film, puno je propustio!"
Ralf Fiks (Fücks), Fondacija Heinrich-Böll

"Cak i ako se sumnja u Evropu: obavezno pogledati!"
Beate Cigler (Ziegler), Forum Ljudska prava

Sadrzaj

11. jula 1995. su najtezi zlocini nakon Drugog svjetskog rata u Evropi unistili mali bosanski grad Srebrenicu. Nezamislivim pogubljenjima i deportacijama prethodi izdaja covjecanstva: dok 40.000 civila ukoceno gleda u nebo iznad Srebrenice i ceka na jedan znak Medjunarodne zajednice, koji jamci njihovu zastitu, u glavnom sjedistu Ujedinjenih nacija se donosi odluka o njihovoj predaji bez borbe. 8.372 osobe su zivotom platile tu izdaju Bosne i Hercegovine od strane Zapada.

Nebo iznad Srebrenice se temelji na tajnim protokolima Glavnog staba UN-a i prikazuje razgovor generala uoci katastrofe u glavnom sjedistu u Zagrebu. Vrhovno rukovodstvo ce biti usnimljeno pored nikada objavljenog izvornog materijala

SJECANJE NA GENOCID U SREBRENICI, DEN HAAG 11. JULI 2011

2011-10-22T12:47:00.000-07:00

NACIONALNO SJECANJE NA GENOCID U SREBRENICI, DEN HAAG 11. JULI 2011.

ISTINA, PRAVDA, SUDJENJE I KAZNJAVANJE KRIVACA!

Mi ovdje stojimo, holandski i bosanski Holandjani, zajedno na ovom mjestu, izmedju Parlamenta i Ministarstva odbrane. Sjecamo se da je prije 16 godina, 11. jula 1995., u srcu Evrope, ponovo izvrsen jedan genocid. U bosnjackoj enklavi Srebrenica, koja je od strane Ujedinjenih nacija proglasena Zonom sigurnosti, ubijeno je preko 8.000 ljudi, dok je nalog UN holandskim vojnicima bio da zastite stanovnistvo enklave. Ali je rukovodstvo Holandskog bataljona zatajilo, Holandska vlada je zatajila, UN su zatajile.
Od tada odzvanja poziv prezivjelih clanova porodice, i mi postavljamo ovdje sa njima pitanje: Kako je moglo sve to tako pogresno da se odigra? Izvjestaj Holandskog instituta za ratnu dokumentaciju NIOD izlozio je hiljade cinjenica u jednom redu ali nije odgovorio na ovo pitanje.

Parlamentarna anketna komisija Srebrenica nije saslusla i odbila je da cuje rodbinu i one koji su izbjegli. Mi poznajemo stav nase holandske politike: “ Da, mi podrzavamo projekte u Srebrenici
i mi saosjecamo sa vama. Ali mi nismo pocinili ubistva, to je ucinio Mladic sa svojim ljudima.” Na ovaj nacin Holandija pere ruke od krivnje. Poziv za pravdu prebacuje se na Ujedinjene nacije, koje su neprikosnovene i ne moraju odgovarati. Zar to nije zataskavanje?

Ako Holandija svoju odgovornost zeli ozbiljno preuzeti onda vlada i parlament moraju:
• Odgovoriti na poziv Evropskog parlamenta da se u svim clanicama EU organizuje sjecanje na Srebrenicu svake godine na 11.juli.
• Prezivjlima i rodbini odati priznanje za njihovu ispovjed i za njihovu dozivotnu patnju. Pritom su iskrena izvinjenja prikladna.
• Svoje propuste priznati i pobrinuti se za odgovarajucu nadoknadu stete zrtvama.
• Ne pruzati saradju u pristupu Srbije EU dok se general Mladic ne isporuci Tribunalu za bivsu Jugoslaviju.

Izvrsioci genocida zele da uniste jedan cijeli narod. U njihovoj ideologiji mrznje oni obezljudjuju svoje navodne protivnike; njihov identitet a time im se porice njihovo pravo postojanja. Ali nasuprot “nehumanosti” i “nestanka” stoje “humanost”, “priznanje” i “sjecanje”. I zato mi stojimo danas ovdje, kao svih ovih godina.

Za mnoge je Srebrenica proslost. Sve vise se od prezivjelih i zrtava trazi da zaborave i oproste.
Ali kako to moze? Srebrenica nije proslost! Danas desetine hiljada ljudi se rastaje od oko 500 zrtava genocida u Srebrenici, koji se sahranjuju na groblju u Potocarima. Mi danas ovdje izgovaramo njihova imena, jedno po jedno – da ih ne bismo zaboravili.

Glas mrtvih, glas prezivjelih koji poziva na istinu, pravdu, sudjenje i kaznjavanje krivaca, je takodjer nas glas: Nikad vise Srebrenica, nigdje na svijetu!

SREBRENICA HERDENKING, DEN HAAG - 11 JULI 2011

2011-06-26T12:58:00.001-07:00

NATIONALE SREBRENICAHERDENKING, DEN HAAG 11 JULI 2011

Waarheid, gerechtigheid, berechting en bestraffing van de schuldigen!

Hier staan wij, Nederlanders en Bosnische Nederlanders, samen op deze plek, tussen Parlement en het Ministerie van Defensie. Wij gedenken dat 16 jaar geleden, op 11 juli 1995, in het hart van Europa, opnieuw een genocide plaatsvond. In de Bosnische enclave Srebrenica, door de VN uitgeroepen tot Safe Area, werden meer dan 8.000 mensen vermoord terwijl de opdracht van de VN aan de Nederlandse militairen was om de bevolking van de enclave te beschermen! Maar de leiding van Dutchbat faalde, de Nederlandse regering faalde, de VN faalden.

Sindsdien klinkt de roep van de nabestaanden, en wij stellen hier deze vraag met hen: hoe kon het zo misgaan? Het NIOD-rapport zette duizenden feiten op een rij, maar beantwoordde niet deze vraag. De Parlementaire Enquêtecommissie Srebrenica vroeg niet dóór en weigerde de nabestaanden en degenen die ontkomen waren te horen. We kennen de houding van onze Nederlandse politiek: ‘jawel, we steunen projecten in Srebrenica en we leven met u mee. Maar wij hebben de moorden niet gepleegd, dat was Mladic met zijn mannen.’ Op deze manier blijft Nederland zijn handen in onschuld wassen. De roep om gerechtigheid wordt doorgeschoven naar de Verenigde Naties. Die is onschendbaar en hoeft geen antwoord te geven. Is dat geen doofpot? Als Nederland zijn verantwoordelijkheid serieus zou nemen, moeten regering en parlement:
• gehoor geven aan de oproep van het Europees Parlement om in alle lidstaten van de EU jaarlijks op 11 juli een Srebrenicaherdenking te organiseren.
• de overlevenden en nabestaanden erkenning geven voor hun verhaal, voor hun levenslange leed. Daar passen oprechte excuses bij.
• hun eigen falen erkennen en zorgdragen voor genoegdoening aan de slachtoffers.
• geen medewerking verlenen aan de toetreding van Servie tot de EU zolang generaal Mladic nog niet is uitgeleverd is aan het Joegoslavie-Tribunaal.

Plegers van genocide willen een heel volk laten verdwijnen. In hun haatideologie ontmenselijken zij hun vermeende tegenstanders; hun identiteit en daarmee hun bestaansrecht worden ontkend. Maar tegenover ‘onmenselijkheid’ en ‘verdwijnen’ staan ‘menselijkheid’, ‘erkennen’ én ‘herdenken’. En daarom staan wij vandaag hier, als alle jaren.

Voor velen is Srebrenica geschiedenis. Steeds meer wordt van de overlevenden en slachtoffers gevraagd te vergeten en te vergeven. Maar hoe kan dat? Srebrenica is geen geschiedenis! Vandaag nemen tienduizenden afscheid van 613 slachtoffers van de genocide die vandaag in Srebrenica, op de begraafplaats in Potocari, worden begraven. We noemen hier, vandaag, hun namen, één voor één – opdat wij hen niet vergeten.

De stem van de doden, de stem van de overlevenden die roepen om waarheid, gerechtigheid, berechting en bestraffing van de schuldigen, is ook ónze stem:
Nooit meer Srebrenica, nergens ter wereld!
BiH PLATFORM PC STARI MOST IKV PAX CHRISTI IZBN MLADI-BiH

15 ZAPISA UMJETNIKA PETER OTTO-a IZ JEDNE POSJETE SREBRENICI

2011-06-18T12:05:00.000-07:00

15 Zapisa umjetnika Peter Otto-a iz jedne posjete Srebrenici mozete naci ovdje

GOVOR MINISTRA PRONKA U HAGU NA DAN SJECANJA NA GENOCID U SREBRENICI - KNJIGA NIJE ZATVORENA

2010-07-13T14:22:00.000-07:00

Govor Jana Pronka, bivseg ministra za razvoj i saradnju

Prije petnaest godina je pala Srebrenica i ubijeno je osam hiljada ljudi. Petnaest godina punih tuge, petnaest
godina punih srama. Gradjanima Srebrenice je bila obećana zaštita, ali ta zaštita njima nije pružena. Mi nismo
ispunili obećanje. Bezbrojnih razloga je rečeno, bezbrojinh opravdanja je ponudjeno, ali to su bili izgovori koji
preživjelim ništa ne znače. Dovelo je kod njih do ljutnje i jada. U Nizozemskoj je dovelo do sažaljenja i
odbacivanja. Ali pokušaji da se odbaci šta se desilo i tendencija koja u nama postoji da ono šta se desilo iza nas
ostavljamo i zaboravljamo, nije prihvatljiva. To i ne može, jer Srebrenica je realnost. Iako je genocid počinjen
prije petnaest godina, nije historija. Za mnoge je i dan danas stvarnost: za one koji su njihove najmiliije tek
godinama kasnije mogli sahraniti, za sve one čiji najmiliji još uvijek nisu pronadjeni, za svakog ko se boji
ponavljanja - gledajući sadašnje odnose, to nije isključeno - i za sve ljude koji se još uvijek susreću sa
odricanjem odgovornosti.
Poricanje se još uvijek dešava. Bili smo svjedoci kako je nizozemsko Ministarsvo za Odbranu zabranilo objavljivanje časopisa ''Onderofficier'', a ovo izdanje je trebalo biti posvećeno padu Srebrenice. Ta objava bi
štetila ugledu Nizozemske vojske i ne bi bila korisna sadanšnjoj političkoj situaciji u Nizozemskoj. Srećom se
ministar Middelkop ogradio, ali činjenica je da ovom objavom neki autoriteti u Nizozemskoj još ništa nisu
razumjeli. Ćutnja i negiranje, koje se s vrha primijenjuje, to nanosi štetu. Nanosi štetu preživjelim, kojima se
opet do znajnja daje da u očima mnogih u našoj državi nepostoje. Nanosi se šteta vojnicima Dutchbata, koji i
sami imaju osjećaj da su napušteni i traže da se s njima stupi u razgovor. Nanosi štetu i Nizozemskoj, koja je
poslije ratova u Indoneziji i Iraku, medjunarnodno pozanta kao država kojoj je teško polagati račune.
Knjiga Srebrenica ne smije biti zatvorena. Neće biti zatvorena, sve dok preživjeli nemaju odgovor na pitanje šta
se desilo, kako se moglo desiti i ko su odgovorni za ono šta se desilo. Možda ta pitanja nisu postavljena da bi
svakog zadovoljila, ali nije na Nizozemskoj da odredjuje da li je ponovo postavljanje pitanja legitimno.
Definitivni odgovor sigurno nije ponudjen NIOD- raportom. A pokušaj da se diskusija okonča, daje utisak da
postoji nešto što se mora skrivati. Svijestnost da se diskusija mora voditi, se srećom povećava. U jednoj galeriji u
Den Hagu prikazane su slike vojnika Dutchabat-a koji su služili u Srebrenici. Nekoliko vojnika je otputovalo u
Srebrenicu, jer imaju potrebu za dialogom. Jedna grupa vojnika će prisustovati na ovogodišnjoj dženazi u
Potočarima, gdje će gotovo osamsto ubijenih muškaraca i dječaka biti sahranjeno. U muzeju Odbrane u
Amsterdamu izložena je serija fotografija o sahranama u Potočarima. Mnogi od poginulih još nisu ni pronađeni.
Mnoge žene i majke su još uvijek pod neizvjesnoču o sudbini njihovih najmilijih. Mi se ne smijemo smirivati
dok ovim neizvjesnostima ne dođe kraj. Zato je od velikog značaja da se komemoracije u Potočarima i u Hagu
održavaju na isti dan. Evropski Parlament je od svih članica Evropske Unije zatražio da 11. juli bude dan
komemoracije. Ovaj poziv nije imao opće posljedice, ali je u Beogradu srpski Parlament izrazio žaljenje za
masovno ubistvo u Srebrenici. Srpski parlament nije koristio termin genocid, ali možemo biti zahvalni da je nekoliko parlamentaraca u Beogradu imalo hrabrost da poduzme inicijativu za takvu izjavu parlamenta. Diskusija se nastavalja i u našoj zemlji. Biti će izjava u sporvima Ujedinjenih Nacija, Nizozemske i osoba koje su
bile ispred Nizozemske i UN'-a na dužnosti u Bosni i Hercegovini gdje su trebali ponuditi zaštitu. Ove tužbe su podnesene od strane preživjelih porodica žrtava. Oni su u predhodnim godinama usmjeravane od vrata do vrata.
Zvanično su pravni argumenti prevladavali, čime se ni majkama Srebrenice, ni ostalim preživjelim nije učinilo pravo. Jer pravda počinje sa pronalaženjem istine i priznanjem.
Najvažnije priznanje je to da se prizna da je doista počinjen genocid. Ne smije se ni zaboraviti niti potisnuti da
su bosanski Srbi predovđeni Mladićem, počinili genocid, namjerno, svjesno, užasno. Ali treba se jos više
priznati: da međunarodna zajednica, zajdno sa Nizozemskom, građane Srebrenice nije zaštitila od tog genocida.
Nije bilo solidarnosti. Muškarci i dječaci Srebrnice su bili prepušteni sudbini. I na kraju krajva, Mladiću niko
nije preprečio put. Kao političar, u to vrijeme uključen, osjećam sažaljenje i sram.
Tribunal za Jugoslaviju je prošli mjesec osudio sadam osoba teškim kaznama. Dvojica od njih, ratni zločinci,
Beara i Popović, dobilu su doživotnu kaznu. Gledajući na masvono ubistvo osam hiljada ljudi, ovo nije
zadovoljavajuće, ali je u svakom slućaju priznanje, sigurno, jer presuda sadrži nedvosmilsnu izjavu da je genocid
počinjen. Druge izjave će slijediti. Najbitniji procesi se odnose na Karadžića i Mladića. Što se Karadžiću
konačno sudi, je zadovoljavajuće, ali što Mladić još uvijek nije pronadjen je zabrinjavajuće. Nevjerovatno je da
neko, ko se traži na zahtjev Haškog tribunala, i nakon petnaest godina poslije genocida nije uhapšen. Preživjeli
se pitaju šta stoji iza toga. Postoje li sile i moći, unutar Srbije i van, kojima je u interesu da Maldić ne bude
pronadjen? Sve dok se Mladiću ne bude sudilo, ostaje sumnja: da li se to ima nešto za skrivati?
Neizvjesnost uključuje i strah. Vlada strah od onih koji hoće da istina ne dodje na vidjelo. Taj strah je legitiman.
Čovjeku, koji je smjeo da preda snimak na javu koji prikazuje eksikuciju izvršenu od strane srpske paramilitarne
Mladićove vojske, odbijen je zahtjev za azil, a povratkom u Srbiju ubijen je. Dosita, Srebrenica nije historija.
Drago mi je da se ministar Verhagen u Briselu kao i u Begoradu jako zalagao i zahtjevao da Mladić bude
uhapšen. Pokazao je da ne želi zaboraviti. To ga krasi kao i vladu koju je predstavljao, kao i gospodja Albayrak
koja je –jako kasno, ali eto...- odobrila azil preživjelim Srebrenice koji su utočište našli u Nizozemskoj. Da
upravo preživjeli Srebrenice žele živjeti u Nizozemskoj je nešto čemu Nizozemci moraju biti zahvalni.
Pronalaženje istine, priznanja i pravde nisu dovoljne. Radi se o opreznosti. Moramo biti oprezni da spriječimo da
se Bosna ipak ne raspadne. Bosna i Hercegovina mora ostati jedinstvena, jedinstvena i jedna za Bošnjake, Hrvate
i Srbe. O tome se radilo i o tome se još uvijek radi.
Opreznost je važna s obzirom na ponovo oživljavajućim nacionalizmom i zamisli o velikoj Srbiji, uključujući
odcijepljivanje dijela Bosne. Tu je zadatak za Ujedinjene Nacije kao i Evropu. Radi se o tačnim signalima:
ukidanje viznog režima, ne samo za gradjane Srbije, nego takodjer i za gradjane Bosne i Hercegovine; jedan
realan pogled na članstvo u Evropsku Uniju za Bosnu, i nastavljanje prisustva internacionalnih snaga u Bosni,
sve dok mir i pravada ne budu zagarantovane.
Danas se prisjećamo. Gledali smo unazad i naprijed. Gledamo unazad s tugom i sramom. Gledamo unaprijed s
nadom, sa svijesnosti da će istina biti pronadjena i da će se desiti pravda. Srebrenica se ne smije zaboraviti.
Srebrenica neće biti zaboravljena.

15 GODINA OD GENOCIDA U SREBRENICI - MANIFESTACIJA 11. JULA U DEN HAGU

2010-07-03T14:28:00.000-07:00

U nedjelju 11. jula u organizaciji: Platforme BiH, Mladi BiH, IZBN,IKV PAX Christi i PC Stari Most u Den Haagu na Het Pleinu sa početkom u 14.45 će se odrzati prigodan program obiljezavanja petnaeste godisnjice masakra i genocida nad Bosnjacima u Srebrenici. Na očigled cijelog svijeta, u Bosni i Hercegovini u Srebrenici - zastićenoj zoni Ujedinjenih naroda, počinjen je GENOCID. Desio se zločin, najveći u Evropi poslije Drugog svjetskog rata. Ne dozvolimo da se GENOCID počinjen u Srebrenici, u srcu Evrope negira, da on bude temelj buduce podjele BiH i da se na bilo koji nacin zaboravi.

TEVHID ZA SREBRENICU U ARNHEMU

2010-07-03T14:01:00.000-07:00

Pozivamo vas da dodjete na TEVHID!
U nedjelju 04. jula sa pocetkom u 13.00 s. u dzematskim prostorijama, održat ce se TEVHID u povodu petnaeste godisnjice srebreničkog masakra i genocida nad Bosnjacima.
Proučimo za njihove duse Tevhid, to je najmanje sto mozemo i trebamo da učinimo. Sjetimo se da smo i mi mogli da budemo nedužne žrtve zločinaca.
Nemojmo se zavaravati sa ljepotama ovoga svijeta nego budimo budni pričajmo i prenosimo iskustva na buduća pokoljenja da nam se ne dogodi ponovo Srebrenica.... Srebrenica smo mi svi bez obzira odakle dolazimo i šta nam se dešavalo u vrijeme okupacije na našu dragu nam Bosnu i Hercegovinu.
Ne zaboravimo ko smo, šta smo i odakle smo.
U nedjelju 11. jula u organizaciji: Stari Most, IKV PAX Christi, IZBN, Mladi BiH i BiH Platforma u Den Haagu na adresi: Het Plein sa početkom u 14.45 će se odrzati prigodan program obiljezavanja petnaeste godisnjice srebreničkog masakra i genocida nad Bosnjacima. Na očigled cijelog svijeta, u Bosni i Hercegovini u Srebrenici - zastićenoj zoni Ujedinjenih naroda, počinjen je GENOCID. Desio se zločin, najveći u Evropi poslije Drugog svjetskog rata. Ne dozvolimo da se GENOCID počinjen u Srebrenici, u srcu Evrope negira, ili ne daj Boze zaboravi. Zato u nedjelju 11. jula krenimo svi u Den Haag da se sjetimo i proucimo dovu za duse nasih sehida i svojim jedinstvom kazemo `Da se nikad ne ponovi, da se nikad ne zaboravi`. Organizovani odlazak 11. Jula u Den Haag je kao i proteklih godina u organizaciji dzemata IKCa `Bosnjak` Arnhem i kluba `Bosna` Arnhem/Rheden. Polazak ispred dzematskih prostorija Maaslaan 7 Arnhem u 12.00
Postovane dzematlije molimo vas da obavijestite vasu familiju, prijatelje i poznanike da se i pored svih obaveza koje imamo, potrudimo da nadjemo vremena da prisustvujemo ovakvim aktivnostima.
Mahsuz selam
Dzematski odbor

MINISTARSTVI ODBRANE HOLANDIJE SE PONOVO SPOTICE O SREBRENICU

2010-06-26T08:51:00.000-07:00

Ministarstvo odbrane Holandije zabranilo časopis posvećen Srebrenici jer je "štetan"

Ministarstvo odbrane Holandije zabranilo je objavljivanje specijalnog izdanja vojnog časopisa posvećenog Srebrenici, jer smatra da bi "ukazivanje na dramu iz 1995. moglo da bude štetno po vojsku", prenose danas holandski mediji.

Namjera uredništva bila je da objavi časopis uoči obilježavanja 15 godina od pada srebreničke enklave, za čiju je zaštitu bio odgovoran holandski bataljon Unprofora.

"Iako, prema stavu suda, Holandija nije odgovorna za ubistva koja su uslijedila, Srebrenica ostaje crna tačka u historiji holandske vojske", ističu mediji.

Odluka o zabrani objavljivanja novog broja vojnog časopisa obrazložena je činjenicom da u trenutku kada nova vlada tek treba da bude formirana i u periodu ekonomske krize, Ministarstvo odbrane ne bi trebalo da se u vijestima pominje u negativnom svjetlu.

"Specijal o Srebrenici vjerovatno bi bio štetan po vojsku", navodi se u e-mailu iz odjeljenja Ministarstva za komunikacije.

Vodeće holandske parlamentarne partije ocijenile su zabranu pretjeranom i nepotrebnom.

Ministarstvo odbrane Holandije se ponovo spotice o Srebrenicu

Ministarstvo odbrane je zabranilo stampanje specijalnog izdanja lista Podoficir posvecenog Srebrenici
Jer bi time, kako kazu, oruzana sila bila prikazana u losem svjetlu. Dion van den Berg iz IKV Pax Christi
osudjuje ovu odluku. Ministarstvo odbrane na ovaj nacin propusta priliku da se prikljuci medjunarodnom i nacionalnom razvoju i onemogucava pokusaje poboljsanja odnosa izmedju Holandije i Srebrenice.

U nedjelju 11. Jula o.g. navrsava se tacno 15 godina od pada Srebrenice u ruke Bosasnkih Srba.
Preko 8000 osoba je narednih dana pobijeno. Priznanje, privodjenje pravdi i odboljevanje ovih zlocina je jos uvijek u punom toku a u pojedinim podrucjima je tek na zacetku. Nedavno je vecina srbijanskog parlamenta glasala za jednu izjavu o Srebrenici povodom Rezolucije Evropskog parlamenta o Srebrenici.
Proteklih godina su obavljeni razgovori izmedju vojnika Holandskog bataljona (Dutchbatera) i prezivjelih Srebrenicana – neki uz podrsku Centra za sjecanje Kampa Westerbork i IKV Pax Christi a neki na sopstvenu inicijativu.
Treba istaci da su Dutchbateri i prezivjeli Srebrenicani takodjer zajednicki posjetili Tribunal za bivsu Jugoslaviju u cilju informisanja o procesu sudjenja Karadzicu. Vise desetina Holandjana ce ove godine 11. jula prisustvovati godisnjem sjecanju u Srebrenici. Tog dana ce oko 800 posmrtnih ostataka zrtava biti sahranjeno u prisustvu clanova porodica. Ovdje ce opet biti pristni Dutchbateri.
Nekoliko stotina Holandjana i gradjana BiH u Holandiji ce istog dana ucestvovati na Nacionalnom Danu sjecanja na Srebrenicu na trgu Het Plain u Den Hagu.

Na ovim susretima je proteklih godina otpoceo jedan novi proces u kojem se proslost gleda pravim ocima. To je jedan pokusaj obnavljanja odnosa, takodjer izmedju Holandije i Srebrenice. To sigurno samo po sebi nije ni malo lahko za one koji su direktno pogodjeni. Oni su ponovo bili izlozeni neugodnostima, konfrontirani osjecanjima tuge, frustracija, bijesa i nemoci. U svemu ovom je potrebna maksimalna otvorenost, sposobnost samokritickog pristupa, strpljenje i postovanje za sagovornike da bi se ovom procesu dala sansa.

Ministrastvo odbrane sada sve to vidi drugacije. Otvorenost ovog problema iIi rasprava o tome se sada ne odobrava… za Ministarstvbo odbrane je Srebrenica vec godinama istorija. Istorija? Neka to kazu desetine hiljada koji ce 11. jula u Srebrenici svoje clanove poridece sahranjivati. Recite to Dutchbaterima koji su zapoceli razgovore sa porodicama zrtava.
Ali, otvorenost u poslovima i samokriticnost nikad nisu bili jaka strana ovog Ministarstva. Treba se sjetiti samo debrifingsraporta od jeseni 1995. kada se Dutchbateri u njemu nisu uopste prepoznali i meteza oko ostecenih snimaka fotorolni. Zato je logicno i s pravom da porodice zrtava I Dutchbateri osudjuju zabranu publikacije. Nije samo u pitanju iznenadjenje sto je Ministarstva odbrane donijelo ovakvu odluku. Odluka predstavlja takodjer blamazu i stetu za porodice i Dutcbatere kao i za process trazenja istine i pravde.

Dion van den Berg, visi politicki saradnik IKV Pax Christi

SERIJA PREDSTAVA "S PRAZNIM RUKAMA" ZINspelers O ZENAMA SREBRENICE

2010-06-25T12:31:00.000-07:00

Povodom 15. godisnjice sjecanja na pad Srebrenice pozorisnu predstavu
“Met lege handen” ili “S praznim rukama” priredjuje ZINspelers kunstondernemers od 6. do 11. jula 2010. u novootvorenom pozoristu Castellum- Weteringpark u Almeru.

“Met lege handen” pripovjevada pricu dvije americke humanitarne radnice, psihijatra i traumakonsultanta.
One su od strane jednog komiteta poslane u jedan izbjeglicki kamp u Bosnu i Hercegovinu da zenama pomognu u savladavanju ratnih trauma. To izgleda jedan nemoguc zadatak. Strucnim pristupom amerikanke ne uspijevaju da se priblize zenama. Tek za vrijeme jednog opustenog nocnog sijela na kojem je i americka psihijatar-terapeutkinja skinula svoju masku, pojavile su se ispovijedi. Pitanje je mogu li humanitarni strucnjaci nesto konkretno izbjeglicama ponuditi?

“Met lege handen” je prevedeni pozorisni komad “Necessary Targets” ili “Neophodni ciljevi” americkog pisca
Eve Ensler. Njena prica se dogadja u jednom izbjeglickom kampu u Bosni, sredinom devedesetih godina i bazirana je na licnim iskustvima Enslerove. ZINspelders je prva grupa u Holandiji koja izvodi ovu predstavu.

Sa ovom serijom predstava pozorisna grupa ZINspelders se pridruzuje obiljezavanju 15.godisnjice pada Srebrenice 11. Jula 1995. u kojem je pobijeno preko 8000 djecaka i odraslih, u najstrasnijem zlocinu genocida koji se dogodio u Evropi nakon Drugog svjetskog rata. Holandski bataljon je u ime UN bio postavljen za odbranu ove enklave.Ovaj uzasan dogadjaj zato cini i jedan dio najnovije istorije Holandije.
Zajedno sa zemljacima iz Bosne i Hercegovine ZINspelers zele nakon 15 godina zajedno da odaju pocast zrtvama.
Program je napravljen u dogovoru i saradnji sa Platformom BiH, organizacijom Mladi-BiH, Udruzenjem Sana iz Almera i Bosanskom skolom Behar iz Amsterdama.
Djeca iz Bosanske dopusnke skole Behar iz Amsterdama nastupaju u predprogramu.

Ostale informacije o programu i rezervaciji karata:
www.zinspelers.nl

Predstava se daje u otvorenom teatru Castellumm Weteringpark Almere.
Kod promjenljivog vremena nakon 18:00 sati pogledati na stranici
www.zinspelers.nl da li se predstava odrzava.

TRAZI SE OBJASNJENJE O UNISTENJU POSMRTNIH OSTATAKA I OSOBNIH PREDMETA ZRTAVA GENOCIDA U SREBRENICI KAO DOKAZNOG MATERIJALA NA TRIBUNALU

2010-04-24T15:47:00.000-07:00

Medjunarodni krivicni sud za bivsu Jugoslaviju
International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia (ICTY)

Glavni tuzilac
Gosp. Serge Brammertz

P.P. Box 13888
2501 EW The Hague, The Netherlands

24. april 2010.

Postovani gospodine Brammertz,

Uskoro cete posjetiti Srbiju i razgovarati s predstavnicima srpske Vlade o suradnji s Medjunarodnim sudom za ratne zlocine za bivsu Jugoslaviju (ICTY). Namjeravate posjetiti i Bosnu i Hercegovinu i susresti se s Majkama Srebrenice.

U vezi s Vasom posjetom Srbiji zelimo Vam skrenuti paznju na neodgovornu i neprihvatljivu taktiku odugovlacenja hapsenja i izrucivanja osumnjicenih ratnih zlocinaca Ratka Mladica i Gorana Hadzica.

Drustvo za ugrozene narode – internacional posebno istice da se glavni osumnjiceni ratni zlocinac Ratko Mladic, koji je, izmedju ostaloga, naredio i masovnu egzekuciju najmanje 8.373 mladica i odraslih muskaraca – slobodno kretao po Beogradu do 2002 godine, premda ga Tribunal trazi s medjunarodnim nalogom za hapsenje.

2003. i 2004. godine Mladic je javno boravio u kasarnama Armije Srbije i Crne Gore. U to vrijeme sadasnji predsjednik Srbije Boris Tadic bio je ministar obrane pa je samim time direktno odgovoran za skandalozno ponasenje vrha Srbije. Nakon odlaska u penziju 1996. godine Mladic je do 2002. godine bio sluzbeni savjetnik u Kriznom stabu Armije Srbije i Crne Gore. Do novembra 2005. iz Beograda je primao redovnu penziju.

Vi ste u izvjestaju koji ste pocetkom juna 2009. uputili Vijecu sigurnosti UN-a
naveli da postoje pozitivni pomaci te da srpski organi sigurnosti zele suradjivati u
vezi sa dostavljanjem dokumenata i izrucenjem Mladica. Pritom ste jasno izrazili
svoje uvjerenje da se obojica osumnjicenih ratnih zlocinaca, Ratko Mladic i
Goran Hadzic, jos uvijek nalaze u domasaju srpskih institucija. Potom je u
novembru 2009. izazvala iznenadjenje Vasa pozitivna ocjena o suradnji Srbije s Tribunalom. Do nje je doslo tek nakon sto Nizozemska nije visa insistirala na hapsenju Ratka Mladica kao preduvjetu svakom priblizavanju Srbije Evropskoj Uniji.

Vas pozitivni izvjestaj pridonio je tome da su ministri Evropske unije pocetkom decembra 2009. odlucili odobriti Srbiji niz trgovinskih olaksica koji su dio Sporazuma o stabilizaciji i pridruzivanju Evropskoj uniji. Te su olaksice pocetni korak za iniciranje pregovora o pridruzivanju Evropskoj uniji, koji treba stupiti na snagu onda kada srpska Vlada uhapsi dvojicu ratnih zlocinaca te tako uspjesno okonca suradnju s Medjunarosnim sudom za ratne zlocine.

Nasa organizacija za ljudska prava izrazava veliku sumnju u pogledu spremnosti Beograda na suradnju s haskim Tribunalom.

Prosle godine srpska je Vlada nastavila politiku otezanja hapsenja osumnjicenika, i to: spektakularnim racijama, neuspjelim akcijama hapsenja baziranim na laznim dojavama itd. Osim toga, eksperti tajnih sluzbi pretpostavljaju da se Mladic nalazi u okrilju srpske sluzbe bezbjednosti te da se njegovo izrucenje odugovlaci samo iz razloga “nacionalne sigurnosti”.

Do danas nema rezultata koji bi ukazivali na to da se srpske vlasti trude uhapsiti i isporuciti osumnjicene glavne ratne zlocince premda je srpska strana dala obecanje da ce do aprila 2010. u tom pogledu ispuniti nalog Medjunarodnog suda pravde (ICJ).

S obzirom na to da dosadasnja suradnja srpskih vlasti ne daje nikakve vidljive rezulatete, moraju se konacno preduzeti konkretne mjere ako se i dalje bude opstruirala suradnja s Tribunalom i time blokiralo izrucenje zlocinaca. Konacno, Mladic se i prema Vasim osobnim navodima iz februara 2010. skriva u Srbiji i u svakodnevnom je kontaktu sa srpskom tajnom sluzbom. Zbog toga je neshvatljivo da do danas nije isporucen.

Usto, iritirajuca je spoznaja da je 19. decembra 2009. prestao vaziti vizni rezim za gradjane Srbije. Samo tri dana kasnije Tadic je predao sluzbeni zahtjev za kandidaturu Srbije za clanstvo u Evropskoj Uniji predsjedatelju Evropskog vijeca, svedskom premijeru Fredriku Reinfeldtu. Srbija racuna s punopravnim clanstvom 2014. godine.

Drustvo za ugrozene narode zahtijeva izricito objelodanjenje tajnih dokumenata iz vremena genocida u Bosni i Hercegovini kako odgovorni za zlocine protiv covjecnosti u Bosni i Hercegovini ne bi prosli nekaznjeno. Skandalozno je to sto se jos uvijek smatraju povjerljivima dokumenti i zapisnici Vrhovnoga saveta odbrane Srbije o razgovorima Slobodana Milosevica s generalima jugoslovenske Armije o vojnim aktivnostima u Bosni i Hercegovini. Prezivjeli u genocidu imaju pravo doznati ko je bio odgovoran za genocid nad bosanskim Muslimanima (Bosnjacima), za masakre, ubojstva, silovanja i protjerivanja. Ta dokumenta moraju neodlozno i bez ikakvih ogranicenja biti stavljena na raspolaganje Medjunarodnom tribunalu za ratne zlocine.

U vezi s Vasom posjetom Bosni i Hercegovini zelimo Vas podsjetiti da Majke Srebrenice jos uvijek cekaju na objasnjenje zasto su ostaci tijela i osobni predmeti njihovih najmilijih, koji su nadjeni u masovnim grobnicama u Srebrenici (dijelovi kostiju, odjeca, osobni dokumenti, satovi, nakit, fotografije itd.), unisteni 2005. godine iako se smatraju dokazima u procesima vodjenim pred Tribunalom.

Postovani gospodine Brammertz, molimo Vas da ne zanemarite prezivjele zrtve genocida u Bosni i Hercegovine i njihove opravdane zahtjeve te da od odgovarajucih srpskih institucija nedvosmisleno zahtijevate preduzimanje hitnih mjera koje ce dovesti do hapsenja i izrucivanja generala Ratka Mladica, odgovornoga za genocid.

U ime udruzenja bosanskih zrtava molimo Vas da nam saopstite koje cete konkretne mjere predloziti Vijecu sigurnosti Ujedinjenih naroda protiv Srbije ako hapsenje Ratka Mladica i dalje ostane neizvjesno.

Hapsenje i izrucenje Ratka Mladica bio bi veliki prilog haskog Tribunala trajnom miru u Bosni i Hercegovini i u cijelom regionu.

S postovanjem

Tilman Zülch
u ime udruzenja zrtava iz Bosne i Hercegovine

na znanje: Predsjedniku Medjunarodnog suda za ratne zlocine u bivsoj Jugoslaviji
gosp. Patrick Lipton Robinson, Churchillplein 1 , 2517 JW The Hague, The Netherlands

Jasna Causevic
Drustvo za ugrozene narode/Desk za jugoistocnu Evropu
Geiststrasse 7
37 073 Göttingen
j.causevic@gfbv.de

Tel. ++ 49 551 499 06 16
Fax ++ 49 551 58 028

HERDENKING SREBRENICA IN NATIONAAL MONUMENT KAMP VUGHT

2009-06-18T15:38:00.000-07:00

Herdenkingsactiviteit rond Srebrenica

Vooruitlopend op de herdenking van de val van Srebrenica op 11 juli 1995 vertoont Nationaal Monument Kamp Vught op zondag 5 juli de indringende documentaire 'Het land der vermisten'. Nabestaanden en betrokkenen uit Bosnië en Nederland gaan met elkaar in gesprek. Het programma begint om 14.00 uur met een terugblik door Dion van den Berg van IKV Pax Christi over de ontwikkelingen op juridisch en politiek vlak. Bijzonder is de vertoning van de documentaire ‘Land der vermisten’ uit 2008 (50 minuten, geschikt vanaf 16 jaar) van Mustafa Hadziibrahimovic.

Genocide

In de beklemmende documentaire worden Sabaheta Fejzic en Murat Hurtic gevolgd.

Sinds de val van Srebrenica, 11 juli 1995, probeert Sabaheta informatie te vinden over het lot van haar zoon en haar man. Al meer dan dertien jaar heeft Sabaheta, net als veel andere nabestaanden van de genocide in Bosnië-Herzegovina, haar hoop gevestigd op de opgravings-expert Murat Hurtic. Het hele jaar door zoekt hij naar de massagraven en doet de opgravingen. Murat werkt sinds 1996 voor het Instituut voor de Vermiste Personen van Bosnië-Herzegovina, waar nog 13.000 mensen worden vermist. Murat leidt de opgravingen van de massagraven in Noordoost-Bosnië. Hadziibrahimovic maakte een ontroerend portret over hoop en wanhoop, de verschrikkingen van achterblijven in onwetendheid en een oorlog die voor velen nog lang niet afgelopen is. Na afloop geeft de regisseur een toelichting.

Interview
Journaliste Admira Fazlic interviewt de Dutchbat-veteraan Petula van Son en Alma Mustafic. De laatste is bekend geworden als de dochter van VN-elektriciën Rizo Mustafic die door Dutchbat van de legerbasis in Srebrenica werd gestuurd en nooit is teruggezien. De jonge Alma klaagde de Nederlandse staat aan, waarna de rechtbank besliste dat de Nederlandse staat niet aansprakelijk kan worden gesteld voor het handelen van de Nederlandse Dutchbat-soldaten in Srebrenica. Alma noemde het vonnis een ‘totale ontkenning van de feiten’. De toegang is gratis en in verband met het beperkt aantal plaatsen is het advies om te reserveren via www.nmkampvught.nl of (073)656 67 64. De voertaal is Nederlands.

Op zondag 5 juli zijn om 12.00 en 14.00 uur tevens de eerste zomerrondleidingen over het voormalig SS-terrein, dat nu in gebruik is door de Koninklijke Landmacht. Reserveren is hiervoor noodzakelijk.

Noot voor de redactie

Foto’s:

- Beeld van een begrafenis na opgravingen

- Beeld uit de documentaire 'Het land der vermisten'

Regisseur Mustafa Hadziibrahovic is bereid om u te woord te staan: u kunt zijn conactgegevens verkrijgen bij Anja Spaninks, anja.spaninks@nmkampvught.nl

Dit geldt ook voor contact met Dion van den Berg (t/m 18 juni in Srebrenica) , Admira Fazlic, Petula van Son en Alma Mustafic.

De activiteit is op 5 juli, omdat rond 11 juli de hoofdgasten aanwezig zijn bij diverse herdenkingsactiviteiten en dan niet naar Vught kunnen komen.

Over de zomerrondeiding ontvangt u volgende een apart bericht; gelieve bij ruimtegebrek de bovenstaande activiteit op te nemen in uw agenda/uitgave.

Nationaal Monument Kamp Vught

Lunettenlaan 600

5263 NT Vught
073 656 67 64

www.nmkampvught.nl

HET VERGETEN LEED VAN SREBRENICA

2009-02-12T13:29:00.000-08:00

P e r s b e r i c h t

Naarden, 12 februari 2009

Het vergeten leed van Srebrenica
Fotograaf Nienke Elenbaas exposeert in Louis Hartlooper complex in Utrecht

Van 14 februari tot 15 maart exposeert fotograaf Nienke Elenbaas met de fotoreportage ‘Het vergeten leed van Srebrenica’ in het Louis Hartlooper Complex, Tolsteegbrug 1, Utrecht. In het najaar is Nienke Elenbaas, samen met de Nederlandse hulporganisatie Wings of Hope, afgereisd naar Bosnië om vluchtelingenkampen te bezoeken en de woon- en leefsituatie van de ouders en kinderen vast te leggen.

Leed in Bosnië duurt voort
Het is inmiddels meer dan dertien jaar geleden dat Srebrenica viel en bijna net zo lang geleden dat het verdrag van Dayton werd gesloten, waarmee de oorlog ten einde kwam.
Ondanks het verstrijken van al deze jaren, duurt het leed in Bosnië en Srebrenica voort. Veel gezinnen wonen nog steeds onder erbarmelijke omstandigheden in vluchtelingenkampen, hebben geen zicht op huisvesting en werk en worstelen met de trauma’s van toen.

Geen geld geven, maar kansen bieden
Wings of Hope biedt praktische en posttraumatische hulp aan kinderen en jonge slachtoffers van oorlogsgeweld en is als een van de weinige hulporganisaties nog steeds actief in Bosnië. Wings of Hope werkt met professionele, lokale hulpverleners. Veel van hen hebben ervaring met een oorlogstrauma en kunnen daardoor de juiste hulp bieden. Zij geven jongeren geen geld, maar bieden ze kansen door psychologische ondersteuning en begeleiding bij scholing en het vinden van werk.

‘Ik vertrouw mijn ogen en fotografeer met mijn hart’
Nienke Elenbaas (42) ziet fotografie als een alibi om contacten te leggen met mensen uit verschillende lagen van de bevolking. ‘Mijn foto’s worden gekarakteriseerd door het inzoomen op de alledaagse dingen waar veel mensen aan voorbij gaan, maar die vastgelegd opeens ontroerend blijken. De uitzichtloosheid en het gebrek aan hoop en vertrouwen op een betere toekomst, vond ik confronterend. Hartverwarmend was het om de gastvrijheid te ervaren waarmee wij ontvangen werden. Nienke Elenbaas fotografeert tevens voor het Emma Kinderziekenhuis, maakt reisreportages en portretten.

E i n d e P e r s b e r i c h t

Noot voor de redactie
================
Indien u geïnteresseerd bent, stel ik de foto’s graag ter beschikking voor publicatie.
Mocht u anderszins geïnteresseerd zijn in dit onderwerp, dan verneem ik dat graag.

Nienke Elenbaas,
(06) 25 31 88 19
www.elenbaasfotografie.nl

SJECANJE NA GENOCID U SREBRENICI U CIJELOJ EVROPSKOJ UNIJI

2009-02-08T12:45:00.000-08:00

SJECANJE NA SREBRENICU U CIJELOJ EU

Evropski parlament je proglasio 11 juli
Danom sjecanja na genocid u Srebrenici.

U Srebrenici su Srbi ubili preko 8000 Bosnjaka u julu 1995.
Holandska UN-misija to nije sprijecla.

Evropski parlament naziva ovo masovno ubistvo najgorim
ratnim zlocinom u Evropi od kraja Drugog svjetskog rata.
To se nikad ne smije zaboraviti, smatra Evropski Parlament.

ALMIR DERVISEVIC - ISTINOM DO PRAVDE

2009-01-11T11:57:00.000-08:00

ORIGINALNA LIKOVNA KREACIJA ALMIRA DERVISEVICA

Na likovnoj izlozbi “Nasi momci” u umjetnickoj galeriji Kunstliefde u Utrechtu koja je otvorena 3. januara do 1. februara 2009. godine osamnaest umjetnika je pokusalo da reaguje na razne mirovne misije holandske vojske u svijetu i da dokuci sto blize istinu jedne strasne i ozbiljne igre koja se neprekidno odvija po svijetu, a zove se rat. Kako imati kontrolu nad nesavladivom i nepredvjavascript:void(0)idivom moci? Jedan od umjetnika je i nas Almir Dervisevic koji se rado krece u prostoru koji se odnosi na istinu i pravdu. U prostoru gdje je istina zaista uvijek prisutna i u prostoru gdje je pravda cesto izostavljena.

Na izlozbenom prostoru Dervisevic je dobio istaknuto mjesto u procelju galerije na spratu.

U svojoj instalaciji kreirao je vrata na kojima pise “Dobro dosli”i “Srebrenica– zasticena zona”.
Neposredno pored vrata je objesen sapun na kojem je urezano ''Sreberenica 1995 - nije na prodaju'' sto ujedno predstavlja naziv ovoga likovnoga rada. Iza spomenutih vrata nalaze se jos jedna vrata koja oslikavaju tabute zrtava genocida u Srebrenici.
U sklopu ovoga likovnoga rada umjetnik je izveo i jedan performans na nacin da u jednome momentu i sam autor izlazi iza tih vrata te iz bosanskoga sahana publici dijeli sapune na kojima pise Justice - Pravda. Posjetioci uzimaju taj poklon i niko sem jednog ne pita zasto je to. Autor ne odgovara.
Sami posjetioci treba da zakljuce da je sapun namijenjen za pranje i to ce sigurno zakljuciti.
Potom se autor obraca publici sa rijecima:
'' Ja se nadam da ce u buducnosti svaki narod imati pravo i mogucnosti na samoodbranu.
U tome slucaju '' nasi decki'' mogu fino kod kuce ostati! ''
Performans se zavrsava cinom kada autor vrata koja oslikavaju tabute zakljucava te se ponovno obraca publici rijecima:
'' Kljuc ostaje u nasim rukama!''
Ova recenica nosi poruku:
- Bosnjaci su najodgovorniji za svoju buducnost. Naime nikada nismo trebali ocekivati od drugoga da nam rijesava nas problem a to netreba da radimo ni sada kao ni u buducnosti.
Nasa je obaveza i potreba da se izborimo za svoja prava te da realizujemo mogucnosti koje ce biti osnova nasega opstanka odnosno zivota.
Nasa je obaveza i potreba da hrabro uocimo svoje nedostatke te iste jos hrabrije strpljivo nadogradujemo.
Nasa je obaveza i potreba da svatimo da smo mi odgovorni za dolazece generacije Bosnjaka i da oni nesmiju biti zrtve nase neodgovornosti, nase neodlucnosti, nasega egoizma i individualizma.
Jer mnogo je genocida pocinjeno nad Bosnjacima. Preuzmimo odgovornost da genocid pocinjen u periodu 1992 - 1995 bude ujedno i posljednji genocid.
Posvetimo se nama samima, nasim vrijednostima i nasim nedostatcima.
Nadogradujmo i cuvajmo nase vrijednosti jer su samo one istinski dio nas.

Dervisevic je ovom izlozbom potvrdio originalnost umjetnicke kreacije i izraza, duboku senzibilnost, poseban oblik komunikacije sa posjetiocima, smjelost i vizionarstvo sto sve skupa obecava da se razvija u snaznu figuru na polju likovne umjetnosti.

‘’ Biti posten znaci biti istinit i vjeran.
Bosnjaci budimo posteni prema proslosti, sadasnjosti I buducnosti’’
Dk

SJECANJE NA GENOCID U SREBRENICI-DEN HAAG

2009-01-11T11:55:00.000-08:00

SJECANJE NA SREBRENICU U DEN HAGU
11. juli 2008.

Dame i gospodo,

Prije trinaest godina svijet je dozivio pad Srebrenice. Trupe generala Mladica su pobile hiljade starijih i mladjih ljudi. Zene I djevojcice su silovane. Kuce su opljackane. Vojnici su sijali tako puno straha da su pojedince tjerali na licu mjesta na samoubistva. Godinama kasnije Tribunal u Hagu je nazvao ove dogadjaje iz jula 1995. istinskom kampanjom terora.
Srebrenica je, kao i jugoslovenski ratovi sa kojima ce ime ovog grada nazalost zauvijek ostati povezano, jedna lekcija u identifikaciji i ekstremnoj dezidentifikaciji.
Srebrenica nam pokazuje sa kojom vrtoglavom brzinom i prije svega sa kakvim uzasnim posljedicama jedna zemlja, jedan narod moze biti podijeljen i kako se moze raspasti, kako se mogu stvoriti neprijateljstva i iz tih neprijateljstava kakve teske posljedice mogu nastati i pakao na zemlji stvoriti.
Den Haag jeste i ostaje na razlicite nacine za uvijek povezan sa paklom Srebrenice.
Svake godine ovdje u Hagu se obiljezava ono sto se desilo tada u Bosni, pred ocima svijeta i ocima holandskih vojnika i politicara. Jedna generacija Holandjana je, posmatrajuci taj pakao, izgubila svoju nevinost.
Koliko fatalne “sigurnosne zone” mogu biti za onog ko u “sigurnosne zone” vjeruje od tada je postalo bolno jasno. U mnogim konfliktima, i onima koji se takodjer i danas dogadjaju, prisutnost medjunarodne zajednice ne predstavlja garanciju za sigurnost,
Iako bi ta garancija morala postojati zbog sigurnosti gradjana. Ne radi se o sugestiji za sigurnost nego o istinskoj sigurnosti. Privid zastite ne djeluje nego samo istinska zastita.
Ako zastita gradjanima nije moguca na licu mjesta onda se prava zastita izbjeglicama nudi negdje drugdje.
Privid vara. Teska lekcija Srebrenice nas poucava. Cijena ove lekcije ce zauvijek ostati previsoka. Al to nije razlog da je ne zelimo nauciti. Danas, na primjer, u Darfuru, gdje mirovne snage imaju samo jednu trecinu potrebnog kapaciteta u ljudstvu a clanice UN nisu spremne ili nisu u stanju da isporuce 24 helikoptera. To je alarmantno ali takodjer i opasno jer, kao sto je receno, samo se racuna istinska zastita.
Den Haag je grad medjunarodnog prava i Jugoslovenskog tribunala. Taj tribunal je osudio vojnika Erdemovica i generala Krstica za njihovo ucesce u ratnim zlocinima i za genocid u Srebrenici. Tribunal je u medjuvremenu izrekao preko pedeset presuda za ozbiljne zlocine u jugoslovenskim ratovima. Jos su u toku procesi protiv 25 lica, dok je u devet slucajeva u toku zalbeni postupak. Trinaest slucajeva je predato na postupak nacionalnim sudovima. Ali tri osumnjicena za teske i masovne zlocine su jos uvijek slobodni. Medju njima su glavni osumnjiceni za zlocine u Srebrenici: Radovan Karadzic i Ratko Mladic.
Trauma Srebrenice nece nikad biti zakljucena. Isto kao ni trauma Sarajeva. Mislim na Elmu Jakupovic. Ona je trebala ove godine da napuni 17 godina. Ali ubijena od strane snajperiste u ljeto 1993. godine. Isto kao i mnogi drugi stanovnici Sarajeva.
Zbog visegodisnjeg snajperskog i artiljeriskog dejstva po glavnom gradu BiH vojni komandanti su od strane Tribunala osudjeni na dugogodisnje kazne zatvora.
Ali ni petnaest godina nakon smrti Elme Jakupovic glavni krivci za ubijanje stanovnistva Sarajeva jos nisu predati pravdi. Radovan Karadzic i Ratko Mladic.

Den Haag je takodjer grad Svjetskog suda pravde. Taj sud je presudio da je Srbija krsi Konvenciju o sprijecavanju i kaznjavanju genocida zbog odbijanja da isporuci generala Mladica Jugoslovenskom tribunalu.

Za dvije godine ce ovdje u Den Hagu Tribunal zatvoriti vrata dok Evropska unija stoji na stanovistu da vec sada otvori vrata Srbiji. Do nedavno je EU trazila potpunu saradnju Srbije sa Tribunalom kao uslov za njeno pridruzenje na putu za clanstvu u EU
a prije pola godine su ipak predsjednici drzava i premijeri vlada EU cvrsto zakljucili da je buducnost Zapadnog Balkana u EU.

EU se promovira kao prostor slobode, sigurnosti i prava. Takav jedan prostor ne moze ponuditi mjesto ozbiljnom narusavanju medjunarodnog prava. Ispada da to ipak moze
ako clanice EU omoguce Srbiji da izbjegne obavezu potpune saradnje sa Tribunalom.
Holandska vlada zasluzuje podrsku u nastojanju da se ispostuje potpuna saradnja Srbije sa Tribunalom.

Ako Evropska Unija ovdje padne onda ce time dokazati Elmi Jakupovic i hiljadama drugih zrtava i njihovim najblizim da za njih prava u Evropi nema.
Ako Evropska Unija ovdje padne onda su i izgledi za permanentni Medjunarodni krivicni sud lociran ovdje u Den Hagu mracni. I taj sud zavisi od saradnje drzava kod hapsenja i predaje osumnjicenih, u Ugandi, Kongu, Centralnoj Africkoj Republici i Sudanu.
Evropska Unija je imala krucijalnu ulogu kod osnivanja Medjunarodnog krivicnog suda.
Unija ne moze sebi dozvoliti da prihvati nekaznjivost u Evropi, a da se protiv iste bori na drugom mjestu.

Ratko Mladic i Radovan Karadzic moraju biti predati Jugoslovenskom tribunalu. Oni pripadaju jednoj sudionici u Den Hagu. Ne postoji druga pouzdanija pozicija za EU. Ne moze biti drugog izbora za Srbiju. Ometanje medjunarodnog pravnog postupka nije rjesenje. Tu vise nema evropske pomoci.

Mi se sjecamo danas ovdje zrtava hiljada zlocina u Srebrenici. I trazimo danas ovdje opet pravdu za zrtve i njihove porodice. Jednostavno zato sto niko ne moze pakao na zemlji napraviti. Ovdje ne. U Srebrenici ne. Nigdje.

Eduard Nazarski,
Direktor Amnesty International Nederland

SJECANJE NA SREBRENICU 11. JULA 2006 U HAGU

2006-06-20T13:27:00.000-07:00

...a kad zora svanu, i prva žrtva danak uze
tu otpora nema više, obećanja izblijediše.
granice se otvoriše, tu zaštite nema više,
dragi bože, šta im Bošnjaci toliko skriviše ?

prodaše nas strane sile sto su ovdje za mir bile.
propustiše strašnu hordu koroz kapije
da naprave ovdje zločin, i postanu krvopije.

...godine su prolazile, i naniza ih se jedanaest,
sjećanja se nižu, iz Srebrenice nam vijesti stižu :
da se jedanaesta obljetnica sprema,
doći ce tu iz cijeloga svijeta sva elita, i krema.
pa nam kažu : nemojte nam praviti problema

vratićemo mi vas u zavičaj vaš, tamo gdje se dogodio pokolj,
a na vama je sad da nađete spokoj.
poslaćemo par stotina tona brašna
da se zaboravi tragedija strašna.
na vama je da budete dobri,
da vlast srpsku poštujete vijerno,
i hodate spuštenoga lica
a vaš grad će nostiti ime Udovica...

E. Zanacic
* * *

Pozivamo vas da dođete na komemoraciju koju posvećujemo žrtvama genocida u Srebrenici počinjenog 11. jula 1995. Komemoracija će se održati u utorak
11. jula 2006 u 15.00 na trgu 'Het Plein' u Den Hagu.

Na ovaj način želimo odati počast svima onima koji su nastradali od strane Srpskih zločina i nevine živote izgubili. Također želimo da damo podršku onima koji su to preživjeli i sad guraju kroz život bez svojih najmilijh...Onima koji su godinama u azilskim centrima u Nizozemskoj i po svijetu i kojima prijeti izgon...

Zato odvojite ovaj dan, jedan dan u godini, povedite svoje poznanike i dođite da podržimo sve njih, i nas, jer... 'svi smo mi iz Srebrenice'!

S poštovanjem,
Mladi BiH.

GOVOR SEFKIJE HADZIARAPOVICA POVODOM 11. JULA PRED PARLAMENTOM

2005-09-11T04:53:00.000-07:00

SREBRENICA - TESKI BILJEG NA DUSI SRPSKOG NARODA I DEMOKRATSKE JAVNOSTI EVROPE I CIJELOG SVIJETA

SEFKIJA HADZIARAPOVIC IZ SREBRENICE POZIVA PRED HOLANDSKIM PARLAMENTOM: NEKA ISTINA O SREBRENICI BUDE CAS ISTORIJE CIJELOM SVIJETU

Poštovane dame i gospodo,

Kad smo se dogovarali ko će ove godine govoriti ispred građana BiH u povodu 10 godina počinjenog genocida u Srebrenici znao sam da je to jako težak zadatak.
Pisao sam i duboko razmišljao,a sve u nadi da tekst nije konačan, jer sam se nadao da neću više, isto kao i vi, morati svako jutro slušati vijesti i čitati teletekst te čuti dugo očekivanu vijest da su najveći koljači sa Balkana Radovan Karadžic i Ratko Mladić konačno uhapšeni. To je svakodnevno razmišljanje svakog Bošnjaka i Bošnjakinje kao i drugih poštenih građana svijeta.
Šta da čovjek kaže, danas, nakon 10 godina od najtežeg zločina počinjenog nakon 2 svjetskog rata, izuzev razočaranje , tuga i bol. Zločin koji je počinjen nad nedužnim narodom i to samo zbog toga što nisu Srbi, zbog toga što imaju muslimansko ili hrvatsko ime.
Da, bio je to nezapamčeni zločin, pravi holokaust. Žrtve nisu birane. Na najsvirepiji način su likvidirani muškarci, djeca , starci i bolesni. Žene su silovane , zlostavljane i na nezamisliv način omalovažavane. Kriterij je bio jasan. Nesrpski narod u BiH je morao nestati. To je zlo dobro smišljeno i ideološki zacrtano u programu SANU (Srpske akademije nauke i umjetnosti) a čiji je inicijator i mentor bio Slobodan Milosević. Zloupotrebom crkve i religije i nezapamčenom medijskom propagandom takva ideologija dobija svoj najcrnji oblik u ratu na prostorima bivše Jugoslavije a posebno u BiH kao multinacionalnoj i multietničkoj državi.
11. jula 1995 takva ideologija dobija svoj najcrnji scenario. Oni koji su odlučivali o smrti i zivotu odlučili su da učine kraj životu za 8106 osoba, uglavnom civila.
Nažalost , sve se to dešavalo pred očima svijeta, pred očima plavih šljemova-Dutchbata u jednoj “zaštićenoj zoni”- Srebrenici.
Pripadnici holandskog bataljona kao da su kod očiju bili bez očiju i nisu željeli nista niti viditi ni čuti. Je li to bila naredba od nekog višeg organa ili izdaja nedužnog naroda koji je u njima vidio spas koji nikad nije došao. Sada je to svima jasno.Genocid se desio pred očima Duchbata a Holandija i svijet i dalje čute, izbjegavaju da kažu istinu, zadovolje pravdu i priznaju krivicu.
Dok je Bosnjačkom narodu bilo onemogućeno da ostvari svoje osnovno pravo-pravo na odbranu jer mu je svjesno oduzeto oružje i uveden embargo, dotle je do zuba naoružana armija iz Srbije potpomognuta stranim plaćenicima i vojskom tzv. Republike Srpske, pod vođstvom bolesnih umova, činila ono što razum nije mogao predvidjeti. Ljudski život nije bio vrijedan, a zločinci kao da su se nadmetali ko će na svirepiji način muciti i likvidirati nedužni narod.
Kako tumačiti ubijanje djece, bespomoćnih staraca pa i žena koje su bile trudne, na način kao što su pucanj u leđa u one kojima su ruke bile već zavezane. Kako tumačiti masovna ubitstva i masovne grobnice. Baš je to “junaštvo” o kojem će se u knjigama nove istorije Srbije, kao i do sada, puno pisati i pjevati, a od zločcinaca praviti heroji.
Na našu sreću, mi Bošnjaci, nećemo morati taku istoriju vise učiti.
Svi ti događjaji su u nama prouzrokovali strašne traume. Tuga, razočarenje i bol leže u duši Bošnjaka godinama .
Danas, kada je u Potočarima dženaza za još 350 pronađenih žrtava, a za mnoge od nas ovdje prisutnih njihovih članova obitelji, su naše emocije još više izrašene i teško je svu tu bol pravom riječi iskazati.
Izgubiti svog najmilijeg sina, brata, muža, drugu familiju i prijatelje i to na najsvirepiji način je duboka bol koja se teško liječi. Za veliki broj se još uvijek ne zna ni trag u tim brdovitim bosanskim šumama, jamama i ko zna gdje. Vapaji bespomoćnih majki za svojom djecom kao da više ne pomažu. Mnoge od njih ne mogu reći da im je sin bio živ a rado bi voljele da, napokon, znaju gdje im je mezar koji mogu posjetiti, proučit, plakati i sječati se.
Koliko dugo će to biti ljudi bez nade bespomoćno moliti za istinu i pravdu?!
Patnja je neizmjerno velika, a na drugoj strani sijači zla i najveći ratni zločinci Radovan Karadzic i Ratko Mladic slobodno šetaju i odsjedaju u birtijama Srbije , Crne Gore i ko zna još gdje i uz čiju podršku.

Da, gospođa Karla del Ponto ne želi danas biti u Potočarima gdje će se okupiti veliki broj predstavnika međunarodne zajednice. Po meni s pravom jer svi ti svjetski predstavnici koji su danas tamo ili već bili jučer u Bosni i pričali bosanskom narodu o krivnji međunarodne zajednice učiniće puno više ako to kažu u vlastitim zemljama pred svojim građanima i parlamentima jer bi se, mozda, neke od vlada smilovale i aktivno se uključile u hapšenje tih monstruma i sijača zla Karadžica i Mladića. Možda se tad sazna više i prizna krivnja a vlastitom narodu kaže istina o Srebrenici. Istina, ma koliko bila gorka, je jedino što Bošnjački narod traži jer je to uslov za sve dalje korake u procesu ka mogućem oprostu i pomirenju. Taj proces je dugotrajan i mnogi, koji su neposredno doživjeli taj zločin, teško to mogu akceptirati jer su takvi stravični zločini duboko urezani u emocije a blizina historijskog trenutka još uvijek jako naglašena.
Taj se proces, u svakom slučaju, neće desiti bez istine i pravde. Svi pokusaji podvala kako su “braća ubila braću” od strane “nestašnih “ još će duže produbljivati taj bol u srcima Bošnjaka. Podvale od strane međunarodne zajednice da se u Bosni desio građanski rat nas strašno bole jer to svi znaju da je prava istina da je na BiH –međunarodno priznatu državu izvršena agresija iz Srbije i Crne Gore potpomognuta saveznicima i vojskom samoprozvane Republike Srpske koju nazalost Dejton legalizuje. Svima je poznato da se radi o jednoj genocidnoj tvorevini. To je po medjunarodnom pravu jasno i glasno nelegitimna tvorevina a koja i danas koči procese razvoja BiH. Cijeli svijet je nedavno mogao vidjeti uključenost Srbije u genocid u BiH kroz snimke zlodijela nad 6. nedužne djece. To je bilo stravično gledati. Snimke koji su bili u Beogradu kao da je trebalo njima prikazivati pa da ih vide. Koje licemjerje!
Farse o povratku na svoje u genocidnoj tvorevini kao što je Republika Srpska ne možemo prihvatiti jer tamo nije stvoren niti minimum uslova za održiv povratak i iole život dostojan čovjeka. Zar još jednom dozvoliti da se gazi po dostojanstvu bošnjackog naroda. To medjunarodna zajednica zna dobro ali kao da je ponovo slijepa i gluha. Kako tumačiti jačanje četnickog Ravnogorskog pokreta pred očima svijeta?! Kako tumačiti da to otvoreno podržava vlast u Srbiji a minister vanjskih poslova Vuk Drasković prisustvuje tim skupovima?! Sta znači parola Nož-žica-Srebrenica?! Jesu li to pozivi na oproštaj i pomirenje ili prizivanje bliske prošlosti pune zla, mržnje i nepojmljivih zločina počinjenih nad Bošnjacima?! Ne, to ne izaziva u nama strah ali može prouzrokovati jos veću mržnju koja, nedaj Bože, novim ratom može biti još pogubnija.
Život izbjeglica iz Srebrenice u BiH ili kako to mi kazemo muhadžera je jako težak. Zar ti ljudi da ponovo doživljavaju genocid?! To je bolno da se to dešava i u vlastitoj državi. Ti ljudi su zadnjeg reda i kao da ih je neko prokleo . Niko i nigdje ih ne želi. Niko ih ne prizna. Jedino je preostalo da se onda vrate u Srebrenicu da tamo umru. Umrijeti u Srebrenici na svom ognjištu je jedino preostali motiv povratka. Da li holandska vlada takodje ne čini još jedan nehumani gest nad tim narodom odnosom prema izbjeglicama iz Srebrenice. Jadni i bespomoćni žele da svoje utočiste nađu ovdje u Holandiji. Prisilnim vraćanjem Holandija čini novu gresku. Učinite nešto, pomozite tim ljudima koji, možda, ovdje traže slamku spasa i žele povezati sudbine ali ne na nacin kako je to uradio Dutchbat.
O Srebrenici i o ratu u BiH je sve poznato. Nažalost, svijet ne želi da prizna istinu. Istina koja je gorka ali vrlo važna za žrtve genocida. Istina o agresiji a ne građanskom ratu kako te mediji i ovdje u Holandiji neprestano eksploatišu. Dakle, ponovo nešto što nas Bošnjake ignoriše, izaziva nesigurnost i nove traume. Bošnjaci nisu željeli rat niti su ga izazvali. To je miran, radan i tolerantan narod.
Svi silni izvještaji, analize i raporti o ulozi Duchbata i Holandije u svemu ovom kao da žele da naš bol i tugu još duže produže. Formalne ostavke bez lične odgovornosti nisu ništa drugo nego izbjegavanje istine i bacanje prašine u oči. Sve te greške koje su počinjene kao da su se desile negdje u nepostojećem svijetu sa nepostojećim ljudima i daleko od javnosti.
Nažalost, sve je ovo vapaj jer međunarodnoj zajednici kao da je cilj da se Srebrenica zaboravi. Priznajem greške i prihvatanjem odgovornosti svih učesnika pojedinačno Holandija i međunarodna zajednica treba da pokažu da žele pomoći tim neduznim žrtvama u jednoj maloj BiH ali velikoj za svjetsku historiju. To je događaj koji će se pisati kao najcrnja stranica u vojnoj i političkoj historiji Holandije i međunarodne zajednice.Od te istine ne treba bježati.
Da li su agresor i njegovi saveznici, napokon, spremni priznati svoju krivicu ?! Da li su spremni uhapsiti i kazniti ratne zločince ili će to odlagati u beskraj i navodno izražavati da to oni zele ali…
Ne. Mi nećemo stati u našim stremljenjima za istinom i pravdom. Svi oni koji misle da će se Srebrenica zaboraviti poručujemo NE ! Mi energično zahtjevamo da se sijači mržnje i krivci za tolike žrtve odmah uhapse i nađu iza rešetki Scheveningena gdje im je i mjesto. Nećemo dozvoliti da naše majke, sestre i familije bespomoćno hodaju ulicama i trgovima diljem svijeta noseći parole, slike najmilijih i liste imena nestalih, da i dalje trpe bol, da ne znaju gdje su kosti majmilijih i da ne mogu proučiti mrtvim. Pitamo se hoće li i kada će doći kraj Karadzicu i Mladicu ?
To se pita svaki pošteni građanin svijeta kao i mi koji smo se danas ovdje okupili da obilježimo neslavan jubilej 10 godina genocida u Srebrenici.
Mi to ne činimo nasiljem i zločinom nego mirno i dostojanstveno.Mi se ne stidimo. Neka se stide zločinci ako oni uopšte imaju stida.
Mi s ovog mjesta pozivamo sve vlade i narode svijeta na razum, na toleranciju i razumjevanje, na respekt na mir i mirni način razrješavanja svih problema. Neka se Srebrenica nikada i nigdje više ne dogodi. Neka istina o Srebrenici bude čas istorije cijelome svijetu a žrtvama olakšanje da bol i tugu bar malo ublaže.
Danšnjim puštanjim 350 bijelih balona sa imenim danas pokopanih u Potočarima i dijeljenjem bijelih ljiljana mi želimo istinski povezati naše misli i sudbine sa njima ali ne na način kako je to ucinio Dutcbat i NATO 1995 godine.
Neka je slava i rahmet svim žrtvama genocida u Srebrenici kao i svim drugim nedužnim žrtvama rata u BiH.

Den Haag, 11.juli 2005.

Autor teksta i govornik Šefkija Hadžiarapović

NIHAD HRUSTANBEGOVIC-VIRTOUZ NA HARMONICI IZVODI PRVI PUT SEVDAH RAPSODIJU 11.JULA U DEN HAGU

2005-07-02T11:34:00.000-07:00

Nihad Hrustanbegovic - virtouz na klasicnoj harmonici
imao solisticki nastupi u "Hall of Knights" u Den Hagu

U Holandiji sve poznatiji bosanskohercegovacki umjetnik i koncert majstor na klasicnoj harmonici Nihad Hrustanbegovic nastupio je u cetvrtak 23. juna 2005. u Den Hagu kao solista u cuvenoj Kraljevskoj dvorani "Hall of Knights" povodom Svjetskog dana izbjeglica. U prepunoj svecanoj dvorani Nihad Hrustanbegovic je odsvirao svoju kompoziciju "Cross-over fantasy" i Oblivion od Astora Pijacole. Ovoj izuzetnoj svecaonosti prisustvovali su mnogi ugledni gosti iz Holandije i iz inostranstva.
Ovom prilikom je gospodin Ruud Lubbers, bivsi Visoki komesar za izbjeglice Ujedinjenih nacija i dugogodisnji premijer Holandije, odrzao predavanje posveceno zblizavanju i koheziji svih humanitarnih organizacija u svijetu, u nadi da se unaprijedi suradnja izmedju ovih organizacija i time poboljsa pomoc izbjeglicama i iznemoglim ljudima sirom cijelog svijeta.
Predavanje je peto po redu i organizuje se svake druge godine u cast prvog Visokog komesara UN za izbjeglice Gerrit Jan van Heuven Goedhart (1001-1956), po kome je i dobilo naziv.

Nakon ove manifestacije u subotu 25. juna su milioni holandskih TV gledalaca pratili na prvom kanalu Nederland 1 u udarnom vremenu intervju sa Ruud Lubersom i poznatim bivsim liderom partije Zelenih Paul Rosenmollerom, a u medjuvremenu su prikazivani inserti iz velicanstvenog muzickog nastupa mladog Hrustanbegovica u "Hall of Knights".

Nihada Hrustanbegovic je rodom iz Bijeljine i nije ni malo oklijevao kada je prije par mjeseci dobio ponudu za solo nastup sa svojom harmonikom u programu obiljezavanja Deste godisnjice genocide nad Bosnjacima u Srebrenici. Za ovu priliku je komponovao Sevdah Rapsodiju koju ce prvi put izvesti 11. jula 2005. u Sali Dr. Philip u Den Hagu.
Dz. Kuric
Holandija, 2 juli 2005

PROMOCIJA ZBIRKE PJESAMA NIHADA NINE CATICA

2005-06-29T05:04:00.000-07:00

Promovisana zbirka pjesama “Ljudi beznadja” Nihada Nine Catica
U Eindhovenu

U Eindhovenu je 24. juna 2005. promovisano drugo izdanje zbirke pjesama “Ljudi beznadja” Nihada Nine Catica, poslednjeg radio-izvjestaca iz Srebrenice, nestalog prije deset godina tokom cetnickog masakra Bosnjaka u regionu Srebrenice. Promociju je u okviru niza prigodnih manifestacija obiljezavanja godisnjice pada Srebrenice u Holandiji pod nazivom
“Srebrenica – 10 godina kasnije” organizovao drustveno agilni Dzemil Vejzovic iz “Fondacije za uzajamnu podrsku gradjana BiH” u Oud Beijerlandu u saradnji sa Srebrenicaninom Sefkijom Hadziarapovicem iz udruzenja “Bosna” u Eindhovenu i organizacijom “Mladi BH” u Holandiji. U Velikoj sali udruzenja “Bosna” publika je sa paznjom pratila dvojezicno citanje Caticeve poezije, koje su prezentirale djevojke iz organizacije “Mladih BH”, na celu sa Admirom Fazlic.
Holandsku verziju su govorile Holandjanke koje su radile na prevodu poezije.

Predsjednik “Mladih BH” Ernad Cilasevic je u pozdravnom govoru apelovao da se svim snagama i sredstvima kojima raspolazemo stavimo u sluzbu pomoci Srebrenici i Bosni i Hercegovini. On je ujedno dao i video projekciju stravicnih dokumentarnih slika Tarika Samaraha u kombinaciji sa zvukom.
Bila je to u stvari jedna savremena digitalna impresija strahota Srebrenice u slici i zvuku.
Dion van den Berg, predstavnik Medjucrkvenog mirovnog vijeca IKV, koje je pomoglo stampanje zbirke na holandskom, govorio je o okolnostima i posljedicama pada Srebrenice, kao enklave pod zastitom UN.

Stampanje drugog izdanja zbirke na bosanskom jeziku omogucio je i Islamski kulturni centar “Selam” iz Roterdama.
U znak paznje i postovanja svim prisutnim je urucen po primjerak zbirke
Nihada Catica “Ljudi beznadja”.

Nakon promocije gotovo svi gosti i ucesnici promocije nastavili razgovore o razlicitim aspektima neiscrpne teme Srebrenica do kasnih nocnih sati.

Dzevad Kuric

SREBRENICA - HOLANDIJA NAKON 10 GODINA u DE BALIE

2005-06-27T15:35:00.000-07:00

SREBRENICA – HOLANDIJA DESET TESKIH GODINA
U subotu 28. maja je u prepunom amsterdamskom teatru De Balie odrzana debata o Srebrenici pod tematskim nazivom Deset teskih godina u odnosima Holandije i Srebrenice.
Bila je to u cijelini znacajna manifestacija sjecanja na Srebrenicu i pokusaj objasnjenja neshvatljivog holandskog odnosa prema nasljedju Srebrenice.
Sustinu tog odnosa najbolje je izrazio prisutni Hasan Nuhanovic, bivsi prevodilac u holandskom bataljonu, tvrdeci da su politicari i vojne licnosti Kareman i Franken veoma dobro upoznati sta se sve dogodilo u Srebrenici i Potocarima ali su uspjeli da cijelo ovo vrijeme prikriju istinu o tome sta se desilo i sta su vodje tim povodom odlucile. To saznanje je za njega kao i za mnoge druge sokantno i zato je vidio jedini izlaz u inicijativi o pokretanju sudskog postupka kako bi uspjela kampanja za istinu i pravdu o Srebrenici.

U diskusiji Bert Bakera, clana Parlamenta iz partije D66 i bivseg predsjedavajuceg paralamentarne komisije o Srebrenici, sa Mient Jan Faberom, vanrednim profesorom Slobodnog Univerziteta u Amsterdamu vodjen je razgovor o dilemi majora Frankena da li da sacuva zene i djecu a isporuci hiljade muskaraca u sigurnu smrt ili ne, dok je zaobidjeno pitanje odgovornosti kljucnih licnosti holandske vlade koje su svojim stavom ili neodlucnoscu vodile kulminaciji srebrenicke krize koju je morao ovaj major da rjesava.

O vodjenju snazne kampanje za priznanje statusa za oko dvjesto izbjeglica iz Srebrenice govorio je ispred Politickog Komiteta Stari Most Bram Bregman.
Prikazan je i video-intervju sa azlilantom iz Srebrenice “Ponovo zatvorenik izmedju nade i straha”. Tim povodom je predstavnica organizacije Crkva u akciji Geesje Werkman zatrazila od holandske vlade da konacno pomogne ove i ostale Srebrenicane, kao i sve Bosance koji nose traume ratnog i postratnog sindroma, naglasavajuci da je za lijecenje ovih trauma potrebno dosta vremena i dosta novca, s obzirom da posljedice trauma ne snose samo prezivjeli nego i citave porodice a posebno djeca traumatiziranih.

U debate o Srebrenici ucestvovala je i Natsa Kandic, predsjednica Centra za ljudska prava iz Beograda koja je govorila je o odjelovanju lobija za istinu o Srebrenici u Srbiji i nedavnoj proslavi “Deset godina srpskog oslobodjenja Srebrenice” od strane generala, profesora i studenata Pravnog fakulteta u Beogradu, sto samo za sebe govori o stanju duha u Srbiji. Njeno prisustvo je znacajno i zbog najave objavljivanja videosnimka hladnokrvnog smaknuca sestorice srebrenickih mladica i djece od strane funkcionera specijalne policije Srbije. Tada je snimak vec bio u rukama Medjunarodnog krivicnog suda za bivsu Jugoslaviju u Den Hagu.

Isto vecer promoviran je plakat i pamflet Sjecanje na Srebrenicu koji je dizajnirao Sejo Biscevic, diplomirani dizajner a za stampu pripremio Vahudin Vejzovic.
( u prilogu).
Manifestaciju su organizovali Mladi Bosne i Hercegovine u Holandiji a predsjednik ove mlade i dinamicne bh. organizacije, koja djeluje u sastavu Platforme BiH, Ernad Cilasevic je znalacki vodio prvi dio deabate, koristeci se holandskim i engleskim jezikom s obzirom na internacionalni karakter debate.
U muzickom dijelu programa pjesme o Srebrenici izvodio je zenski hor Muzicara bez granica Le Le Mam i solistkinja na harmonici Merima Kljuco.
DzKuric

SREBRENICA - IZLOZBA FOTOGRAFIJA SAMARAHA

2005-06-26T16:44:00.000-07:00

Sjecanje na Srebrenicu i izlozba fotografija Samaraha u Tweede Kamer

U srijedu 22. juna u jednoj od sala Holandskog parlamenta - Tweede Kamer predsjednik Parlamenta Frans Weisglas je najavio otvaranje izlozbe fotografija naseg poznatog fotografa Tarika Samaraha, povodom sjecanja na deset godina masovnog masakra nad Bosnjacima u Srebrenici. Zatim je inicijator i organizator expozicije Farah Karimi iz partije Zelenih govorio o tragediji Srebrenice.
Ipak je govor gradonacelnika iz Srebrenice Abdurahmana Malkica bio najzapazeniji zbog autenticnosti opisa okolnosti i sustine i tezine tragedije koja se dogodila.

Predstavnica organizacije Mladi BiH u Holandiji Admira Fazlic je govorila stihove pjesnika i ratnog izvjestaca iz Srebrenice Nihada Nine Catica. Svojom nadahnutom recitacijom pjesama (Slijepi grad, I ponovo je jesen i Pogled u nebo) ostavila je veoma snazan utisak na mnoge prisutne politicare iz sadasnje i bivse holandske vlade.

Izlozba potresnih fotografija holokausta Srebrenice bice otvorena do 14. oktobra ove godine, sto ce biti prilika da veci broj posjetilaca istu vidi.

Nastup zenskog hora Muzicari bez granica, koji vec godinama na visokom profesionalnom nivou prezentira bosansku sevdalinku i stare gradske pjesme,
selektivnim izborom melodija bio je, kao i do sada u slicnim prilikama, potpuno komplementaran umjetnicki cin.
Imajuci u vidu mjesto odrzavanja i prisustvo visokih politickih licnosti ove zemlje mnogi vide ovaj kompletan dogadjaj kao jedan pozitivan korak u buducnost, korak ka dijalogu izmedju vlade Holandije i prezivjelih Srebrenice. Jer Malkic je prvi prezivjeli iz Srebrenice koji je u Holandskom parlamentu odrzao govor. A njegov govor je bio jako impresivan.

Dzevad Kuric

SREBRENICA - DESET GODINA KASNIJE U OUD-BEIJERLAND-u

2005-06-26T07:43:00.000-07:00

PROGRAM KOMEMORACIJE SREBRENICA

In Memoriam (prvi dio)
Cantate Sacre - kompozitor i autor Esad Kreso
Izvodi horsko drustvo “Zanglust”iz Numansdorp-a
pod vodjstvom Arie den Broeder
pratnja na klaviru A. Hobbel

Uvodna rijec Annettie van Hemert, gradonacelnica Oud-Beijerland

In Memoriam (drugi dio)
U izvodjenju hora “Zanglust” iz Numansdorp-a pod vodjstvom Arie den Broeder
Pratnja na klaviru A. Hobbel

Govor Ab de Buck iz Politickog Komitta “Stari Most”

Govor Admire Fazlic iz organizacije mladih Bosne i Hercegovine
“Mladi BiH”
Svanuce - Dageraad
Solista: Leanda Bosschaart

Slijepi grad – De blinde stad
Recitacija na Bosanskom jeziku: Aida Suljic
Prevod na Holandski Wim Hammer

Letargija - Lethargie
Solista: Leandra Bosschaart

Molitva za smrt – Doodsgebed
Moja ljubav – Mijn liefde
Na Bosanskom recituju Ismeta Dzigal
i Ajtana Mujovic a na Holandski prevodi Wim Hammer

Zelja - Wens
Solista: Leanda Bosschaart

PREDSTAVA O SREBRENICI "PRIVIDJENJA IZ SREBRNOG VIJEKA"

2005-06-19T09:24:00.000-07:00

Prva pozorisna predstava Narodnog pozorista BiH o Srebrenici
prikazuje se u Holandiji

Datumi:
30 juni, 20.15 uur, De Flint - Amersfoort
3 juli, 20.30 uur, De Verkadefabriek - Den Bosch
5 en 6 juli, 20.00 uur, Het Compagnietheater -Amsterdam

Pozorisna predstava ‘Prividjenja iz srebrnog vijeka”, u izvodjenju Narodnog pozorista iz Sarajeva i Medjunarodnog teatarskog festivala Sarajevo MESS, prikazat ce se cetiri puta u Holandiji u povodu obiljezavanja desete godisnjice Srebrenice. Premijerno je ova drame izvedena u Sarajevu u februaru 2004. Zahvaljujuci organizaciji AIDA International sada sarajevsko pozoriste sa ovom predstavom gostuje i u Holandiji.

Srebrenica je pala u julu 1995. Preko osam hiljada ljudi je odvezeno i pobijeno. Zene i djeca su u autobusima prevezeni u Tuzlu, gdje se vecinom do dana danasnjeg nalaze po izbjeglickim kampovima. Jedan veci broj ljudi je pokusao da se kroz sume i brda probije prema Tuzli i boreci se prodje kroz srpske linije. Malo ih je u tome uspjelo. Sta se sa njima na tom putu desilo jos uvijek je nepoznato. Ova predstava govori o dvojici takvih ljudi.
Fatima, jedna obicna zena iz Srebrenice, koja sada zivi u jednom izbjeglickom kampu kod Tuzle, luta po pozornici, sa fotografijom svoga muza i sina u ruci. Niko joj ne zna reci sta se s njima dogodilo. Postoje glasine da su stradali prilikom jednog srpskog napada sa hemijskim bojnim otrovima, jedna prica koja u stvarnosti kruzi ali nikad nije potvrdjena. U jednoj lagano apsurdnoj, ali gorkoj igri sna i stvarnosti Fatima srece sluzbenika Crvenog krsta, vojnike iz holandskog bataljona koji slave festu i bivse komsije.
Narodno pozoriste Sarajevo i Medjunarodni pozorisni festival Sarajevo MESS predstavljaju srediste bh. pozorisnog zivota. Predstava “Prividjenja iz srebrnog vijeka” (tekst Almir Basović, rezija Elmir Jukić) je prikazana u cijeloj zemlji. Impozantni glavni glumci Gordana Boban, Emir Hadžihafizbegović i Ermin Bravo vec su poznati iz uspjesnih bosanskih igranih filmova kao sto su “Nicija zemlja”, “Gori vatra” i “Ljeto u zlatnoj dolini”.

Predstava je na Bosanskom jeziku, sa titlom na Holandskom.
Davanje predstave “Prividjenja iz srebrnogvijeka” (‘Verschijningen uit het zilveren tijdperk”) omogucili su: Fonds voor Amateurkunst en Podiumkunsten, HIVOS-NCDO Cultuurfonds, Festival etcetera i Vrede van Utrecht.
Uz rijeci zahvalnosti pomenutim pozoristima, IKV i Werkgroep Nederland-Srebrenica.

___________________

Detaljnije informacije: AIDA International, 020-6713786 of aida@xs4all.nl
Chris Keulemans: 06 – 51123176

Stampani foto materijal (digitalni) moze se poruciti preko: aida@xs4all.nl

LJUDI BEZNADJA - PROMOCIJA ZBIRKE PJESAMA RAHMETLI NIHADA NINE CATICA

2005-06-12T10:54:00.000-07:00

SREBRENICA
Deset godina kasnije

LJUDI BEZNADJA
vecer poezije

program

Jedna impresija strahota u slici i zvuku

Predgovor o stampanoj zbirci pjesama

Recitovanje pjesama od strane prevodilaca

Moguca diskusija o pjesmama Nihada Nine Catica

Poklanjanje zbirke pjesama svim prisutnim kao znak postovanja

Rijeci zahvalnosti i zakljucenje veceri poezije

mensen van de wanhoop
poëzieavond

Uitnodiging

Wij nodigen u graag uit om promotie van gedichtenbundel “Mensen van de Wanhoop”
van vermiste auteur Nihad Nino Ćatić uit
Srebrenica, bij te wonen.

Plaats: “Buurtcentrum Zuidwester”
Cyclamenstraat 1, Eindhoven

Datum: vrijdag 24 juni 2005
Aanvang: 20.30 uur

Organisatoren: Stichting “Bosna” Eindhoven
Landelijke organisatie “Mladi BiH”
Stichting Onderlinge Steun Bewoners van
Bosnië-Herzegovina” Oud-Beijerland

obiljezavanje srebrenickog genocida poster

2005-06-09T13:53:00.000-07:00

obiljezavanje srebrenickog genocida

2005-06-09T13:40:00.000-07:00

U ime Platforme BiH zelio bih vas obavjestiti da vec sada notirate datum 11 juli u vase agende i da dodjete na obiljezavanje srebrenickog genocida koje ce se odrzati u Den Hagu, na Plein-u ispred Tweede Kamer-a, 11 jula u 14.30h! (vidite poster, prilog ovom mailu). Ove godine je 10. godisnjica tragedije u Srebrenici i veoma je vazno da sto vise ljudi oda pocast onima koji su bezmilosno ubijeni.

Vidimo se u ponedeljak, 11. jula!!!